Makrobijeve mape su filozofsko objašnjenje prirode kosmosa, odnosno ilustrovani komentari na Scipionov san, poslednje šeste knjige Ciceronovog dela Država.
Scipion vidi svemir sačinjen od devet sfera. Zemlja je najniža, dok je Nebo najviša koja sadrži „sve ostalo i samog Boga“. Između ove dve krajnosti leži sedam Mesečevih sfera: Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter i Saturn. Dok je u čudu zagledan u Univerzum Scipion počinje da čuje „tako jak i tako sladak zvuk“ muzike sfera. Planete odvojene fiksnim intervalima stvaraju zvuk dok se kreću.
Makrobi, rođen pod „stranim nebom“, možda neznabožac, impresioniran Vergilijem i Ciceronom.
Filozofske ideje pretočene u mape
Moderator: Tanja